Veštački izvori zagađenja vazduha 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Fakultet Tehničkih Nauka, Kosovska Mitrovica

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
ОДСЕК : ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема : Вештачки извори загађења ваздуха
Предмет : Заштита ваздуха
Професор: Студент:
Десимир Петковић Јочић Александар
Косовска Митровица, јануар 2010.
Увод
Хиљадама година су се човек и природа складно развијали и напредовали. Природа је помагала човеку да опстане, нудила му своје богатство и била несебична према њему. Равнотежа је постојала вековима. У његовој скоријој историји захваљујући великом напредку технике и науке, у трци за напредком и зарадом, човек је заборавио на природу. Она нас последњих година и сама опомиње. Ваздух је услов живота на планети Земљи, без кога живи свет не би постојао. Он има две основне функције, а то су биолошка и производна функција. Ваздух се састоји од 78,084% азота, 20,946% кисеоника, 0,934% аргона, 0,035% угљен(IV)оксида, док остатак чине примесе које могу бити у чврстом, течном и гасовитом стању. Најважнији састојак ваздуха је кисеоник. Највећи део кисеоника у природи је биолошког порекла, односно потиче од фотосинтезе. Међутим, у данашње време тешко ћемо наћи ваздух чији састав је као онај по дефиницији, то јест однос његових састојка није свуда исти. Загађен ваздух је онај који садржи гасове, паре, аеросоле и друге загађујуће материје изнад прописаних граничних вредности, односно ваздух се сматра загађеним ако садржи материје изнад максимално дозвољених концентрација, које су штетне за здравље људи, животну средину и материјална добра. Загађеност ваздуха назива се и аерозагађење. Аерозагађење је настало још са појавом ватре и то од дима и загушљивих гасова. Касније је развојем рударства, топљењем и обрадом метала, човек све више утицао на загађење ваздуха. Масовно загађење ваздуха почиње са већом употребом фосилних горива, угља, као и са развојем индустрије.
Вештачки извори загађења ваздуха
Чист ваздух је основ за здравље и живот људи и читавог екосистема. Ваздух може бити загађен материјама које могу бити у облику: честица, аеросола, гасова, пара, испарења, чађи, летећег пепела и других облика. Многи штетни извори загађења ваздуха угрожавају нормално функционисање човека, као и биљног и животињског света. Под извором загађења ваздуха подразумевају се процеси који под унутрашњим или спољашњим утицајем емитују нечистоће у атмосферу. Извори загађења ваздуха могу бити природни и вештачки (антропогени). Разлика између ове две врсте извора је у количини и врсти емитованих загађујућих супстанци и начину на који су емитоване.
Вештачки извори могу се сврстати у следеће групе:
електране (термо и нуклеарне електране), котларнице и топлане, комбинована постројења;
индивидуална ложишта;
индустрија и пољопривреда, а пре свега металургија, хемијска индустрија, пољопривредна активност (копање, запрашивање, спаљивање);
транспортна средства (сагоревање бензина, дизел горива, бутана, водоника и других материја);
занатски објекти;
сагоревање отпадних материја;

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]